Vučić i put u Moskvu: srce vođe, pritisak sudbine
Vučić i put u Moskvu: srce vođe, pritisak sudbine
U danima pred Paradu pobede 9. maja, simboliku moći, čelika i prošlosti osvetljava pitanje: da li će Aleksandar Vučić kročiti na Crveni trg – ili ostati u Beogradu, sa rukom na grudima i pogledom u daljinu?
Zvanično, razlog mogućeg otkazivanja puta jeste – povišeni krvni pritisak. Ali šta, zapravo, znači taj pritisak u vremenu kad se odlučuje o geopolitičkim sudbinama naroda? Nije li to, u ezoterijskom ključu, simbol unutrašnjeg sukoba, karmičkog tereta i energetskog udara koji dolazi spolja, ali se zadržava u grudima?
Simbolika bolesti kod vladara nikada nije bila samo medicinska. Od starih faraona do modernih predsednika, fizičko stanje tela nosi poruke. Bol u grudima – bol između dužnosti i pritiska; srca i strategije; Moskve i Brisela.
Ako ode u Moskvu, uprkos svemu, Vučić se svrstava u liniju vladara koji biraju Put Otpora. To je arhetip Marsa, ratnika, onoga ko nosi krst na ramenu. U tom scenariju, pritisak se ne povlači – on postaje gorivo za političku transmutaciju.
Ako ostane, ako poklekne pod „medicinskom preporukom“ – tada gledamo aktivaciju drugog arhetipa: onog Hermafrodita, spoja mudrosti i slabosti, koji zna da povuče potez u tišini i čeka znakove iz viših sfera.
U oba slučaja, odluka neće biti lična. Biće ritualna.
Jer ništa kod Vučića nije jednostavno. On ne putuje kao političar. On putuje kao znak.
